Šta je crypto yield farming?
Uzgoj prinosa kriptovaluta (crypto yield farming) je pažljivo osmišljen sistem koji omogućava vlasnicima kriptovaluta da deponuju svoje kriptovalute u zajednički fond (pool) za investicije. Drugim rečima, to je investiciona strategija pozajmljivanja ili stejkovanja vaših kriptovaluta u fond likvidnosti (liquidity pool) preko DeFi, s nadom da ćete ostvariti dodatnu korist od investicije.
Fondovi likvidnosti prikupljaju depozite od različitih korisnika, koji u suštini pozajme novac na DeFi platformi i zarade kamatu ili više kriptovaluta kao nagradu za svoju investiciju. Kada se pozajme, kriptovalute se uglavnom zaključavaju u decentralizovanu aplikaciju (dApp), a korisnici za uzvrat dobijaju token nagrade. Decentralizovana aplikacija može biti bilo šta od kripto novčanika do decentralizovane berze.
U većini slučajeva, vlasnici kriptovaluta se oslanjaju na decentralizovanu berzu da pozajme za sebe, stejkuju ili pozajme (nekome) digitalne novčiće (coin) koji će im omogućiti da zarade kamatu na uloženu ili pozajmljenu sumu.
Foto ilustracija: Freepik
Yield farms su DeFi alati koji se oslanjaju na pametne ugovore. Za razliku od tradicionalnih finansijskih sistema, pametni ugovori nam omogućavaju da preskočimo posrednika, kao što je centralizovana banka. Međutim, pošto se yield farms oslanjaju na pametne ugovore, korisnici uvek znaju uslove sporazuma.
Da, pametni ugovori su odlični alati za sprečavanje prevara, ali, nažalost, lažne farme za uzgoj kriptovaluta (crypto yield farms) i dalje postoje na tržištu. Dakle, ne samo da je crypto yield farming rizična investicija zbog tržišne nestabilnosti, već i zbog činjenice da nisu svi yield farming projekti verodostojni. Ali više o tome ubrzo.
Upotreba pametnih ugovora omogućava svakom ko poseduje novčanik za kriptovalute (cryptocurrency wallet) da doprinese fondu likvidnosti. To je u isto vreme i dobra i loša stvar, ali u tome je lepota decentralizovanih ekosistema.
Kako funkcioniše yield farming?
Fondove likvidnosti bismo mogli uporediti sa uobičajenim štednim računom koji biste obično otvorili u lokalnoj banci. Kada štediše redovno uplaćuju novac, zarađuju kamatu koju banke koriste da se zahvale štediši što joj dopušta da posudi njen ili njegov novac za potrebe drugih klijenata. Naravno, to ne znači da klijent gubi novac sa računa. To samo znači da novac koji je položio u banku ne sedi u sefu, već kruži i koristi se za dobrobit privrede.
Foto ilustracija: Freepik
Međutim, decentralizovani sistemi funkcionišu malo drugačije od standardnih centralizovanih sistema. U ovom primeru, umesto da se koristi vaša položena kriptovaluta za finansiranje klijentove hipoteke, kriptovaluta položena u farmu za uzgoj kriptovalute (yield farm) koristi se za finansiranje aplikacije smart ugovora.
Na taj način, kada korisnici kriptovalute polože svoje digitalne novčiće u fond za stejkovanje (staking pool) putem protokola dApp lending, njihova likvidnost je dostupna, što znači da je drugi mogu posuditi i koristiti za finansiranje vlastitih ulaganja. Međutim, yield farms mogu zadržati vaša ulaganja za jedan prethodno dogovoren period kako bi održali ekosistem živim i uspešnim. Što je još važnije, vaša kriptovaluta takođe se može koristiti kao kolateral, u zavisnosti od uslova vašeg dogovora.
Koje su potencijalne nagrade yield farminga?
Yield farming obično najviše nagrađuje rane ulagače. Najunosnija nagrada u ovom ekosistemu je upravljački token (governance token).
Upravljački tokeni nude različite privilegije, poput davanja vlasnicima pravo glasa u upravljanju projektom. Što više upravljačkih tokena imate u vlasništvu, to ćete imati više uticaja na promenu toka projekta. Imajući to na umu, upravljački tokeni su srž svake decentralizovane autonomne organizacije (DAO) koja posluje bez uticaja centralne vlasti.
Dakle, upravljački tokeni takođe predstavljaju doprinos fondu likvidnosti. Na primer, recimo da ste uložili oko 1.000 dolara u svoj fond likvidnosti (liquidity pool). Ako je ukupna vrednost ulaganja ili ukupna vrednost fonda 10.000 dolara, vi biste posedovali 10% tog fonda.
I onda, naravno, tu je kamata. Vlasnici kriptovaluta, ili oni koju obezbeđuju likvidnost u ovom slučaju, mogu zaraditi procenat od svake transakcije za ulaganja u fond likvidnosti.
Foto ilustracija: Freepik
U zavisnosti od projekta, mogu biti uključene i neke druge nagrade. Što je još važnije, sećate se da sam rekla da rani ulagači dobijaju upravljačke tokene kao nagradu? Pa, nagrade se menjaju u zavisnosti od protokola za nagrade, hijerarhiju i doprinos fondu.
Vrste yield farminga
Ako želite da postanete „uzgajivač kripto prinosa“ (crypto yield farmer), prvo se morate upoznati sa vrstama prinosa. Ovo su opcije koje imate na raspologanju:
- Pozajmljivanje: Ova vrsta yield farminga omogućava vlasnicima kriptovaluta da pozajme svoje sredstva zajmoprimcima. Za to se koriste pametni ugovori, a pozajmljivači zarađuju prinose od kamata koje zajmoprimci plaćaju na svoje zajmove.
- Zajam: Zajam u crypto yield farmingu odnosi se na uzimanje koina na zajam nudeći druge tokene kao kolateral. Ovo je uobičajen metod crypto yield farminga, jer omogućava „kripto farmerima“ da zadrže svoje početne novčiće dok „uzgajaju prinose“ od koina koje su pozajmili. Vrednost oba koina može rasti tokom vremena, pa shvatate zašto je ova vrsta uzgoja prinosa kriptovaluta popularna.
- Stejkovanje: Kada govorimo o stejkovanju kriptovaluta, obično govorimo o u učešću u validaciji transakcija na blockchain-u. Kada vlasnik kriptovaluta „oroči“ svoje koine, on ih prvo stavlja u fond za stejkovanje (staking pool), koji zatim zarađuje nagrade za rešavanje složenih matematičkih problema i dodavanje još jednog bloka u lanac. Nagrade dele učesnici u stejking fondu. Međutim, stejkovanje se često primenjuje i u yield farming-u. Uzgajivači prinosa koji oročavaju svoja kripto sredstva uparuju svoje tokene sa platformom, snabdevaju je likvidnošću, što im omogućava da zarade dodatni prihod. To je zato što zarađuju nagrade za snabdevanje likvidnošću, ali mogu i da stejkuju te nagrade kako bi zaradili više.
Foto ilustracija: Freepik
Prednosti i mane crypto yield farminga
Slično kao leveridž u trgovanju, crypto yield farming takođe može biti prilično profitabilna aktivnost. Međutim, u pitanju je visokorizična prilika za zaradu koja podrazumeva i visoke nagrade. Neki kažu da je isto toliko rizična kao i leveridž ali iz drugih razloga pa hajde da vidimo da li je ulazak u crypto yield farming zaista vredan truda.
Neke od prednosti crypto yield farminga uključuju:
- Visoke kamatne stope: Ulaganje u yield farmu može vam doneti visoke kamatne stope. Yield farm bi potencijalno mogla da zaradi prinose od preko 100% godišnjeg procenta prinosa (APY), ali imajte na umu da to nije uvek slučaj. Ipak, čak su i niži prinosi profitabilni.
- Održavanje „vlasništva“ (custody) nad lukrativnim sredstvima: Yield farming vam omogućava da zadržite sva uložena sredstva u svom vlasništvu. Čak i ako ih morate držati u basenu (pool) određeno vreme, na kraju su ta sredstva i dalje vaša i vi odlučujete da li želite da ih potrošite, prodate ili posudite.
- Pametni ugovori: Pametni ugovori su i blagoslov i prokletstvo. Iako omogućavaju bilo kome da se pridruži farming basenu, bagovi u pametnim ugovorima mogu ugroziti sva vaša sredstva. Ipak, oni su temelj decentralizacije, poboljšavaju efikasnost i transparentnost u decentralizovanom ekosistemu.
Foto ilustracija: Freepik
Nedostaci crypto yield farminga:
- Tržišna nestabilnost: Kada su kriptovalute koji ste uložili u fond likvidnosti stejkovane ili zaključane u taj pool na određeni period, vrednost tih koina i dalje prati tržišnu vrednost u realnom vremenu. To znači da, ako cena značajno padne, nećete moći samo izvući novac iz basena i prodati ga, pa biste mogli izgubiti mnogo više nego što biste dobili zadržavanjem koina u staking pool-u i zarađivanjem od kamate. Međutim, takođe je moguće da nećete panično prodavati te novčiće, tako da to nije nužno katastrofalni ishod. Nadalje, ako razmatrate crypto yield farming u svrhu štednje, imajte na umu da morate investirati u stabilnu valutu, po mogućnosti onu koja je vezana za američki dolar. Neke „kripto farme“ će vam ponuditi kamatu od 15% na Bitcoin, ali ako vrednost BTC-a doživi krah, doživeće ga i vaša štednja.
- Rug pulls: Rug pulls su kripto prevare. U većini slučajeva, prevaranti pričaju lepe priče o svojim projektima samo da bi privukli investitore i pobegli s njihovim sredstvima. Međutim, rug pull se takođe događa kada developeri napuste kripto projekte a da nisu obavestili javnost, sprečavajući vlasnike kriptovaluta da prodaju svoju imovinu pe nego što bude prekasno. U ovom scenariju, vlasnici kriptovaluta bi zadržali svoje novčiće ili tokene, ali bi ti digitalni resursi bili potpuno bezvredni, pa ne bi imali priliku da ih prodaju i nadoknade svoje gubitke.
- Potencijalni gubici: Ako vrednost novčića iznenada poraste i ne možete ga uzeti iz stejking fonda (staking pool), kamata koju zarađujete možda neće biti jednaka profitu koji se mogao ostvariti od prodaje tih sredstava.
- Porezi: Kriptovaluta možda uopšte neće biti profitabilna investicija, u zavisnosti od zemlje u kojoj živite. Na primer, ako plaćanja u kriptovalutama nisu regulisana u vašoj zemlji, možda ćete morati platiti porez na zarade i početnu investiciju. Recimo vi uložite 1.000 dolara u kripto i ostvarite profit od 100 dolara. Kada razmenite taj kripto za fiat i prebacite ga na svoj bankarski račun, vaša banka može zanemariti činjenicu da je samo 100 dolara od te sume vaš profit. Banka će imati registrovanih 1.100 dolara na vaše ime, a pošto kriptovalute nisu regulisane, nećete moći razdvojiti profit od investicija i zbog toga smanjiti poreze za pola. Drugim rečima, vaša zarada može otići u nepovrat.
Crypto yield farming protokoli koje treba uzeti u obzir
Kao što sam ranije spomenula, mnogi prevaranti profitiraju od farmi kriptovaluta, pa je neophodno ulagati u verodostojne projekte koji su već neko vreme na tržištu.
Foto ilustracija: Freepik
Neki od najpopularnijih i najpouzdanijih protokola za uzgoj kriptovaluta su:
- Coinbase– Coinbase je dobar izbor jer je u pitanju prepoznati i regulisani broker.
- Uniswap– Uniswap je najveća decentralizovana berza na Ethereumu, a jedna od najpopularnijih platformi koja nudi uzgoj prinosa kriptovaluta.
- DeFi Kingdoms: To je igra, fond likvidnosti i decentralizovana berza. Sve u jednom.
- MELD– MELD je novi startap projekat izgrađen na Cardano mreži i, prema rečima osnivača, prvi DeFi, nezavisni (non-custodial), bankarski protokol.
Sada kada znate šta je to, da li se isplati ulagati u uzgoj kriptovaluta?
Iako može biti profitabilan, uzgoj kriptovaluta nosi određene rizike. Ako niste spremni preuzeti te rizike, uvek je najbolje nastaviti dalje i pronaći drugi projekat koji će vam omogućiti da ostanete u svojoj zoni komfora.
